Kako bi smo im pomogli sastavili smo kratko uputstvo kako bi smo im dočarali ono što će i sami iskusiti u nekom narednom periodu.

U PDF fajlu možete pročitati kratak vodič i šta Vam je sve potrebno za posetu jednom salsa seminaru – od pripreme, preko odlaska, boravka i povratka.

Preuzmite autostoperskoi vodiča kroz salsa seminare u PDF formatu.

Očekujemo mišljenje onih koji su već bili na seminarima kako im se dopada ovo uputstvo i da li bi trebalo dodati još nešto što je ovde možda izostavljeno.

U 35. izdanju ovog online časopisa objavljen je članak o salsi sa kratkim osvrtom na njen istorijat, kao i dešavanja na salsa sceni u Nišu.

Osim ovog članka u ovom broju možete pročitati i interijvu sa instruktorima salse iz Niša – Dejanom Stošićem i Sanjom Štulić, kao i nekoliko njihovih prelepih fotografija iz Niške banje.

Nish e-magazin možete pronaći na adresi www.nish.rs, a broj 35. ovog e-magazina na ovoj stranici (salsa i interviju su na stranicama 6-13).

Uživajte u članku i vidimo se na žurkama!

Plesni bonton je uspostavljen kao pravilo ponašanja u prostoru za ples, koji god da je to prostor u pitanju (plesne večeri, latino žurke, salsa žurke,…), i za sve vrste plesova.

Neka od osnovnih „pravila“ ponašanja u prostoru za ples su:

1. Pre nego muškarac pozove ženu na ples, mora ugasiti cigaretu, izvući ruke iz džepova, prići i pitate za ples. Treba hodati uz nju ili iza nje.
2. Ako je žena u društvu starije žene ili muškarca, prvo treba njih pitati za dopuštenje, a ako se ne slažu, plesač ne bi trebao pitati dotičnu za ples. Takođe ako žena sa kojom želite plesati razgovara sa nekim treba sačekati kraj razgovora pa onda prići i upitati za ples.
3. Kada je upitana za ples žena poziv ne bi trebala odbiti, pogotovu ne bez obrazloženja (ovo se smatra jako ružnim ponašanjem jer devojka je došla u prostor za ples i uvek treba da prihvati poziv).
4. Ukoliko devojka iz nekog opravdanog razloga odbije jednog partnera za ples (umorna je, žedna je, povređena) onda ne bi smela da prihvati poziv drugog partnera tokom iste pesme pa makar on bio visok, crn, sa plavim očima (kako god!).
5. Može se dogoditi da žena ne udovolji molbi za ples ako je već obećala ples nekome drugome. Ako joj se ne svidi ples sa tim partnerom treba da odigra taj ples do kraja i da mu se zahvali – kaže “Hvala”, što je znak da ona neće više sa njim da pleše i onda je partner treba otpratiti do mesta odakle ju je poveo na ples (iako se “Hvala” kaže i nakon odigranog plesa, u znak zahvalnosti za ples).
6. Predstavljanje nije potrebno, osim ako Vam se čini da bi poznanstvo vredelo nastaviti.
7. Razgovor za vreme plesa je dobrodošao, ali ne o nekim suviše ozbiljnim temama (ipak plešete).  Nekulturno je gledati okolo dok plešete sa određenom osobom!
8. Muškarac mora ples uvek prilagoditi godinama, znanju i spretnosti plesačice. Ukoliko neko nekoga slučajno udari, treba se izviniti čak i ako je kriva plesačica. Plesati treba do kraja pesme, čak i ako niste oduševljeni!
9. Za vreme plesa muskarac treba sve vreme da vodi racuna o devojci sa kojom pleše:
   • da je povede u prazan prostor gde može da se izvede neka figura;
   • da je pomeri od nekog plesača koji svojim pokretima može da je povredi;
   • da postavi sebe između devojke sa kojom pleše i neke konfliktne situacije (to je najčešće situacija u kojoj može doći do sudara sa drugim plesnim parom);
   • da ne izvodi vratolomne figure ukoliko za to nema prostora na podijumu!
10. Muškarac bi trebao plesati barem jednom sa svakom od prisutnih žena (bez obzira na starost i izgled – misli se na ženske osobe koje su sa njim u društvu).
11. Na kraju plesa plesač treba otpratiti plesačicu do njenog mesta, pomoći joj da sedne i zahvaliti se. Sme sesti pored nje samo na njen poziv!
12. Ako žena želi da pleše sa nekim partnerom treba da mu priđe i pita ga za ples. On shodno bontonu treba da prihvati taj ples i da odigra do kraja pesme. Ako ne želi da nastavi da plese, jednostavno se zahvali – “Hvala” (i ne mora partnerka da ga prati do njegovog  mesta). Takođe ako partner odbije jednu plesačicu za ples ne bi smeo tokom iste pesme da igra sa drugom plesačicom.

Ovaj tekst preuzet je sa SalsaNis foruma, gde se možete uključiti i u diskusiju na temu plesnog bontona i izneti svoje mišljenje.

Šta Vi mislite o bontonu na našim žurkama?

Radi se o „linijskoj“ igri koja se zove Cupid Shuffle (tačnije pesma se tako zove), a koraci su više nego jednostavni:

1. 4 koraka u desno
2. 4 koraka u levo
3. 4 „udarca“
4. 4 koraka u slobodnom stilu

Glavna poenta u ovoj „priči“ je da svi ovi koraci budu u slobodnom stilu (free style). Na taj način svako unese neki novi korak ili stil igre i na kraju dobijemo grupu ljudi koji se mnooogoooo dobro zabavljaju!

Svi koji su bili na Salsa kongresu Srbija ’08 igrali su ovu koreografiju zajedno sa Moe Flex-om na žurci, i verujte da je bilo extra interesantno videti 100-nak ljudi kako igraju free style.

Materijal za „učenje“, u 3 koraka:

1. Video

2. Pesma i reči
Pesmu Cupid – Cupid Shuffle, kao i reči ove pesme možete pronaći na SalsaNiš Forumu.

3. Učenje!
Pošto korake već svi znate, ostaje da još malo utvrdite „gradivo“ i da svi zaslužite veoma visoku „ocenu“ na prvoj sledećoj žurci :)

Inače, ovako izgleda „ispit“:

Srećno učenje!

Kizomba

Prepoznatljiv stil kizombe je označen sporim, intenzivnim, neki put malo čvršćim, ali prilično senzualnim ritmom.

Smatra se da svoje korene kizomba nalazi u sembi (prethodniku sambe) mešajući se sa ostalim ritmovima, prvenstveno sa zukom (zouk) sa Kariba.

U nekim sredinama je poznata i pod nazivom „tango iz Angole„, jer pojedini koraci i pokreti podsećaju na neke pokrete iz Argentinskog tanga.

Način igranja

To je prvenstveno ples u paru, gde se ples odvija sporo i u kontinuitetu, i ne previše prisno ili sasvim prisno, zavisno od senzibiliteta.

Ovaj ples je dosta popularan među “belim ljudima” koji u rastućem broju posećuju kizomba klubove, a zbog svoje „društvenosti“ vrlo brzo je prihvaćena i u brojnim salsa klubovima.

Kizomba muzičari

Najpoznatiji kizomba muzičar je Bonga, rodom iz Angole, koji je u mnogome potpomogao popularizaciju kizomba stila u Angoli i Portugaliji, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

2005. godine izdata je Nha África – Paixao kompilacija, koja predstavlja vrlo uspešnu kolekciju romantičnih pesama iz Angole i Cape Verde-a.

Korisni linkovi

• Kizomba Beograd
• Kizomba na Wikipediji
• Kizomba dance
• SalsaNis -> Muzika -> Internet radio stanice -> Kizomba radio

Izvor: Kizomba Beograd

Oni koji su nešto upućeniji u salsa dešavanja u Srbiji znaju da je do početka ove godine salsa bila najzastupljenija i najaktivnija u Beogradu.

Početkom ove godine „aktiviraju“ se i ostali gradovi, tako da na kraju 2008. godine imamo situaciju da je salsa prilično aktivna i u društvenom životu Niša, Kraljeva, Kragujevca, Čačka, Šabca, Valjeva, Zaječara, Leskovca i drugih gradova Srbije.

Šta je to što salsu izdvaja od ostalih plesova?

Kada nekome spomenete ples, svima je prva asocijacija sportski ples i svi oni „skoro idealni“ plesači i plesačice, kojima se divite gledajući ih na EuroSport-u ili nekom drugom sportskom kanalu.

Priča sa salsom je nešto malo drugačija. Salsa spada u grupu društvenih plesova, tj. plesova koji su nastali u društvu, igraju se u društvu i postoje zbog društva.

Ukoliko se uzme u obzir i činjenica iz jednog od prethodnih tekstova, da se salsa, u osnovi, sastoji od nekoliko drugih plesova, to znači da je možete igrati i kombinovati onako kako to Vama najviše odgovara i „leži“ (naravno, uz poštovanje nekih osnovnih „pravila).

Ali ja nemam nikakvo plesno iskustvo!?

I nije Vam potrebno! Jedna od glavnih razloga zbog kojih se salsa tako brzo i lako „uvlači“ u društveni život grada je upravo ta da ne morate biti profesionalni plesači da bi ste igrali salsu.

Jedino što Vam je potrebno je da volite muziku i da uživate u njoj. Sledeća stvar je motivacija koju ćete dobiti dolaskom na neku od salsa žurki, a onda će motivacija uraditi sve ostalo!

Najveća prednost salse je ta što je može igrati bilo ko, bilo kada, bilo gde i sa bilo kim! Jedina „kočnica“ je to što ljudi još uvek ne znaju kakav osećaj propuštaju neigranjem (što se rešava igranjem :)).

Nakon 2-3 žurke, i par plesnih koraka koje ćete tamo savladati, ulazite u jednu novu „priču“ koju ćete sigurno „pričati svima“ veoma, veoma dugo!

Šta dalje?

Dalje slede članci o zdravstvenim i društvenim razlozima za igranje salse i drugih plesova.

Za to vreme, možete pogledati našu galeriju slika i klipova sa salsa žurki, pročitati mišljenja drugih na forumu, a možete posetiti i neko od salsa dešavanja u Nišu i vidite šta je „pisac ovim hteo da kaže“!

Vidimo se na žurkama!

Sada kada smo malo pokrenuli priču o salsi u Nišu i zainteresovali ljude za ovaj čudesni ples, vreme je da malo objasnimo šta je to salsa, gde je nastala, kako se igra, koji stilovi postoje, kako se treba ponašati na plesnom podijumu, stajling plesača i plesačica i sl.

U saradnji sa hrvatskim salsa portalom SalsaCroatia, beogradskom Beosalsom i nekoliko spoljnih saradnika, pokrećemo seriju edukativnih tekstova na ovu temu. Tekstovi će biti dostupni u sekciji Tekstovi na SalsaNiš sajtu, a dosta korisnih stvari možete pronaći i na SalsaNiš Forumu kao i Beosalsa Forumu.

Nadamo se da će Vam ovi tekstovi biti interesanatni i da ćete iz njih naučiti nešto novo i korisno, što će Vam pomoći da još više uživate u salsi i plesu uopšte.

Vaš SalsaNiš Tim

Za one koji do sada to nisu znali, termin salsa je španskog porekla i u prevodu znači „začinjeni sos“ (spicy flavor sauce). Ukoliko npr. u nekom od pretraživača Interneta ukucate reč „salsa“, od 10 dobijenih rezultata, 7 će se odnositi na salsu kao vrstu muzike i plesa a 3 na recepte za neki interesantni sos.

Iako većina ljudi salsu povezuje sa Kubom, termin salsa prvi put se javio u Sjedinjenim Američkim Državama, šezdesetih godina dvadesetog veka. Tih godina u svetu primat je zauzela rok muzika, dok je latino muzika bila postavljena u „drugi plan“.

Međutim, jačanjem latino američkih zajednica u većim gradovima SAD-a, prvenstveno kubanskih, portorikanskih i dominikanskih zajednica, dolazi i do mešanja tih kultura što utiče i na muziku koja je nastajala u tim zajednicama.

Svaka od tih zajednica je ovom „sosu“ dodala po neki „začin“ čime je nastala salsa, kao mešavina različitih vrsta plesova: rumbe, son montuna, guarache, mambe, cha cha, danzona, sona, guaguancoa, cubopa, guajire, charange, cumbie, plene, bombue, festejue, merenguea i sl.

Svaki od tih plesova zadržao je svoje individualne karakteristike, a njihovim mešanjem nastao je taj „začinjeni sos“ koji je svojim opuštenim ritmom osvojio čitavu planetu.

Ko je bio zaslužan za širenje salse?

Najzaslužniji za širenje salse bio je Dominikanac Johnny Pacheco, koji je 1964. osnovao svoju diskografsku kuću – Fania Records. Vremenom je ta diskografska kuća postala temelj promocije latino muzike i identiteta u SAD i promovisala vrhunske umetnike kao što su Hector Lavoe, Tito Puente, Willie Colon, Celia Cruz, Eddie Palmeiri i Ruben Blades.

Ovi umetnici su pod zajedničkim nazivom „salsa“ promovisali muziku koja je  poreklom sa Kube, ali je bila oslobođena istorijskih konotacija i nacionalne pripadnosti.

Zahvaljujući trudu ove diskografske kuće salsa se počela širiti i izvan granica New Yorka i zemalja iz kojih je potekla. Jednako veliku tradiciju u stvaranju salse imale su i Venecuela i Kolumbija.

Do kraja sedamdesetih godina 20. veka popularnost salse počela se smanjivati. Tome su „kumovali“ plesovi poput merenguea i hip-hop-a, koji su uzeli maha posebno unutar portorikanske zajednice u New Yorku.

Da bi se održala na tržištu, salsa će korigovati svoj tradicionalni stil i prihvatiti „mekši“ stil, koji je poznat pod nazivom salsa romantica. Za razliku od tradicionalne salse koja je bila usmerena na izražavanje političkih stavova i zajedništva unutar zajednice, salsa romantica bila je usmerena na opevavanje ljubavi i romantike.

Iako su tu vrstu salse napadali kubanski puristi, ona je zaslužna za to što je salsa preživjela te za nju teške godine. Najpoznatiji izvođači salse romantice bili su Eddie Santiago i Luis Enrique, koji su otvorili put umetnicima poput Rickeya Martina i Enrique Iglesiasa, koji su devedesetih godina 20. veka postali internacionalne latino zvezde.

Fenomen koji je osvojio čitavu planetu!

Za veliki bum salse krajem 20. veka najzaslužniji je ipak bio „fenomen“ zvan Buena Vista Social Club. Naime, u Havani na Kubi, Juan de Marcos Gonzales svirač tresa  i osnivač son grupe Sierra Maestra, želeo je osnovati bend koji bi bio sastavljen od sjajnih muzičara koji su svojom muzikom obeležili pedesete godine 20. veka i snimiti nove verzije pesama sa njihovog repertoara.

Priliku za to dobio je 1996. kada je Nick Gold,  vlasnik Londonske firme World Circuit, zajedno s Ryom Cooderom, kalifornijskim muzičarem, u Havani odlučio snimiti fuzijski album na kome bi učestvovali i kubanski muzičari. Za koordinaciju celog projekta bio je zadužen Juan de Marcos.

Album je sniman u studiju Panart a Juan de Marcos i njegova žena Gliceria na jednom mestu okupili su muzičare poput „Cachaita“ Lopeza – priznatog basistu i izvođača sona iz Havane; Amadita Valdesa – svirača timbalesa; „Guajira“ Mirabala – vodećeg trubača orkestra Tropicana; Ibrahima Ferrera i Rubena Gonzaleza – koji su činili okosnocu ove grupe. Njima se pridružila i bolero diva Omara Portuondo koja je svojim prelepim glasom dodatno ulepšala ovu prelepu „priču“.

Tom prilikom snimljena su tri albuma, od koji je prvi bio Buena Vista Social Club (ujedno i najpoznatiji album). Godinu dana kasnije nemački reditelj Wim Wenders snimio je istoimeni dokumentarni film, koji je u zvezdanu orbitu lansirao njegove protagoniste.

Odjednom su Ibrahim Ferrer i Afro-Cuban All Stars održavali koncerte koji su do tada u SAD-u bili rezervisani isključivo za izvođače poput Celie Cruz. Bio je to fenomen koji je zahvatio celi svet i koji je izazvao salsa ludilo.

Sledeći u nizu tekstova o salsi biće na temu načina igranja salse. Pratite nas i dalje!

Izvor: SalsaCroatia.Net